Gde smo se svi „zagubili“

Da baš tako mislim..

Čitam predlog o Aleksinom zakonu i ja sam pristalica,ali je i  neophodno uvesti i kontramere…Većina, Vas zna u kakvim porodicama odrastaju mlađi naraštaji i kakve su sve okolnosti u kojima preživljamo…Prosvetni radnici,nemaju ovlašćenja, osim da sprečavaju nasilje po zakonu,ali oni nisu andragozi …

Maloletnička delikvencija je u porastu,zbog siromaštva stanovništva i nemoći svih nas…Ponekad i pravila su podsticaj za devijatno ponašanje.

Svi krše zakon,ali niko ne priznaje krivicu…i ne postoji osećaj za odgovornost.

Sećam se moje učiteljice i naših časova.Tada su se učitelji poštovali.Njihovi pogledi nisu nas neprestano osmatrali.Kao ni naši roditelji.Ono što jednom bilo rečeno,bilo nepisano pravilo …Dovoljan je bio strog,ili upitni pogled.

Kada sam bila đak za nas je  bila nagrada,kada je učiteljica dozvoljavala  da donesemo gramofonske ploče i slušamo omiljenu muziku.Čak smo i bili  stidljivi,kad nas je učila da zviždećemo uz ovu pesmu..

A sada sva zadovoljstva su trenutna,kao da  svi pate od sindroma

 

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s