Dani nedostajanja

 

Dani-nedostajanja

Jutros ,otvarajući prozor obradovala sam se stidljivim zracima Sunca…Svež vazduh, umivao je lica prolaznika i svi su nekako bili ,ili se bar meni tako učinilo smireni i veseli….Nije bilo strepnje….Misli su mi lutale o prvenčetu….Danas je ona bila predavač od nekoliko minuta….Iako smo zajedno ,radili na prezentaciji….taj strah od statističkih grafika i hemijskih proračuna,podsticao je ogromnu želju da je vidim….ali …postoje pravila…. Lagano ,ispijajući gutljaje čaja ,ponovo sam pogledala kroz prozor…Ugledala sam majku svoje preminule koleginice…

Shvatila sam :

Dobrim osobama,umiru nedužna deca…

Nema veće roditeljske kazne …

I sada ,posle nepuna dva meseca, svi u školi gledamo …tamo je gde je ona bila….postoji velika praznina….

A onda, strah nadjačao i setila sam se svoje školske drugarice… i naših razgovora o hemoterapiji…

Mnogo ,mnogo je nevinih otputovalo zauvek…A meni,um i dalje nameće pitanja….

Zašto im se ne omogući pristojna penzija?…

Svi znamo da su to bile posvećene ličnosti.Voljene i hrabre…Zato su i prerano otputovale…

Sada oni nedostaju svojoj deci,roditeljima i supružnicima….

Neophodno je ukazati dostojanstvo i pomoći im …

Puno njih je ponovo bilo izloženo ekstremnim naporima ,zato što su vraćeni na posao,ili su bili lišeni pristojnog lečenja…a poznato je da samo pojedini žive jednu deceniju,ili umiru za manje od pet godina….

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s