Dečiji koraci

Dešava se svakom da postane nemi svedok .Prošle nedelje bila sam u gradu koji je nekad bio sinonim jake industrije.

Oblačno  i  vetrovito novembarsko  vreme, uticalo je na sve.Privukao me je plač devojčice.Koračala je iza svoje majke koja je gurala kolica sa sestricom.Nedaleko od njih koračala je druga žena u crnom .Po pokretima  deluje da je u tridesetim ,ali izraz izmučemog lica pružao je sliku pete decenije.Ni sad, ne mogu da odgonetnem da li je to bila majka,ili baka,ili tetka.Pomogala je devojčici skromno obučenoj,koja je mukotrpno pravila korake sa štakom na pešačkom mostu.

I tako, koračali su oprezno sa plačem koji je sve više privlačio pažnju.Ogromna čupava šarena gomba bunila se u prodornim jecajima.Nisu pričale međusobno.Svaka zaokupljena svojom brigom.

U jednom trenutku kolica su se zaustavila.Zagrlile su se …majka i  dete.Plač je prestao.Dečije lice je ostalo ozbiljno, ali nekako je postalo smirenije.U blizini, pored pešačkog prelaza stajale su žena u crnom i devojčica sa štakom,kao da ih čekaju .

Svi su zajedno prešli raskrsnicu i dalje ne pričajući.Zazvonio je mobilni telefon i mlada majka se javila.

Pitam se i  sad,da li su srodnici?

Izgledalo kao da jesu,možda…

ps.

Svako dete korača na svoj način .Treba im pružiti podršku,ohrabrenje,ili argument.Jedino, što nisu podelili  neminovna iskustva  kao roditelji ,ili rođaci,poznanici…jer tada bi i  deci laknulo.

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s